Imagine Banana for scale

Imagine @ EPFL Hackathon одржан је прошлог викенда у INN библиотеци на EPFL-у. Покушао сам да наговорим неколико људи да ми се придруже, али нисам успео. Или су имали паметнија посла или су карте биле просто прескупе, па сам морао да идем сам и да тим склопим тамо. То што сам отишао без тима је заправо испало добро. Упознао сам супер људе, радио на пројекту о ком пре тога нисам имао појма, користио технологију коју сам баш хтео да пробам али никако да стигнем и провео 24 сата радећи оно што стварно волим – кодирање.

Фора са хакатонима ме је одувек занимала, али никад нисам нашао неки са темом која би ме баш привукла, па сам дошао на овај иако је било која тема боља него никаква. А без теме је стварно лоше. Као прво, многи тимови су дошли спремни, са пројектима који су већ били дубоко у развоју, тако да је било нефер од старта. То ме наравно не би спречило да и сам дођем (више) спреман, али хакатони једноставно нису замишљени тако. И тим би био добра ствар, али опет, 24 сата рада са ликовима које сам тек упознао било је баш забавно и изазовно на свој начин.

Хуга сам упознао тик пред почетак регистрације, а Грегорија и Андреа на сесији за формирање тимова/представљање идеја. На почетку смо имали два пута. Да радимо нешто што нам је познато: да направимо сајт или веб сервис који би радио ово или оно, неку игрицу или нешто треће, мање или више забавно. Или да радимо нешто о чему појма немамо. Microsoft нам је дао Raspberry Pi 2 уређаје и Azure ваучере које смо могли да искористимо, па смо после кратког договора одлучили да направимо нешто са тим. Нико од нас пре тога није радио са IoT-ом, па смо сконтали да ће бити забавно да кренемо тим путем, а можда чак и нешто научимо за та 24 сата.

Име тима смо смислили спонтано, „Bananas for scale”, и требало би да је познато свим 9gag-овцима тамо негде. У IoT комплету смо поред Raspberry Pi 2 добили LED лампице, сензоре температуре, притиска и светлости и гомилу каблова. После кратког брејнсторминга договорили смо се да направимо „робота” који би тражио најхладније место у просторији. Нисмо имали ни моторе ни точкове, па смо кретање симулирали LED лампицама. Направили смо сајт са информацијама о прикупљеним подацима, преко ког си могао да покренеш или зауставиш робота (бар је такав био план). Осмислили смо и ВИ алгоритам који би истраживао свет око себе (јер не зна у којој су га соби пустили) и направили симулацију која показује како би то требало да ради. Поздрав за Александра, који нам је помогао и терао нас да идеју разрадимо детаљније.

Као и цео догађај, и презентацију смо направили забавном. Стално смо се зезали и баш уживали док смо се такмичили на овом хакатону. Заправо, то и није било такмичење, бар не за мене, већ један чил викенд без спавања, са бесплатном храном и пићем и гомилом кодирања и учења.

Свака част MSP Swiss тиму на организацији овог догађаја. Планирам да дођем опет и одрадим још једну туру, можда следећи пут да се стварно такмичим, а мање забављам ☺

Поздрав,
Ђорђе