Индустријализовано коцкање имаће геополитички утицај

Пратећи брзи развој онлајн коцкања и тржишта предвиђања у Сједињеним Америчким Државама, доста сам размишљао о томе куда све ово води и дошао до прилично песимистичних очекивања.

Проблем са дозвољавањем и промовисањем коцкања у великим размерама у САД погађа више нивоа. Верујем да ће то имати стварни геополитички утицај.

Величина америчког тржишта и „капитализам на стероидима“

Тек када сам почео да живим у Сједињеним Државама, постала ми је очигледна огромност америчког тржишта. Толико је велико да омогућава ниво убрзања који једноставно не постоји нигде другде.

Ако овде направите производ, не морате да дођете до свих. Продаја само 10% становништва већ вам даје приступ десетинама милиона купаца. А ако не успете у једном крају земље, можете једноставно да пређете у други, покушате поново и прођете боље. Та сама величина омогућава индустријализацију, конзумеризам и монетизацију на стероидима.

Ова величина утиче на то како се развијају тржиште и системи који га обликују, а постоји неколико историјских примера који нам показују лошу страну ефекта размера.

Пушење

Људи су користили дуван много пре него што су Сједињене Државе постојале. Староседеоци Америка користили су га у ритуалима. Европљани су вековима пушили луле и цигаре. Али у Сједињеним Државама 20. века пушење се претворило у нешто сасвим друго: масовно произведен, агресивно рекламиран потрошачки производ.

Бројке показују колико се брзо ово проширило. Џејмс Бонсак је 1880. године изумео аутоматску машину за мотање цигарета која је омогућила масовну производњу цигарета ¹. Овај изум је отворио тржиште дувана, које је порасло више од 270 пута, са потрошње од 2.5 милијарди цигарета 1900. године до врхунца од 680 милијарди 1981. године. Пошто је око 30% одраслих било активних пушача, то у просеку излази на око кутију и по дневно по особи.²

Зашто се тако брзо проширило? Америчко тржиште је било, и још увек је, велико, јединствено, изразито потрошачки оријентисано и слабо регулисано, и то је омогућило раст.

Агресивно рекламирање – укључујући препоруке лекара, кампање са славним личностима и циљани маркетинг усмерен на жене и младе – функционисало је зато што је инфраструктура за масовну дистрибуцију већ постојала.

Здравствене последице уследиле су са закашњењем, али у огромним размерама. Процењује се да је од првог извештаја главног хирурга САД 1964. па до 2014. године пушење цигарета проузроковало више од 20 милиона смрти у Сједињеним Државама³. Данас је тај број око ~0.5 милиона људи годишње⁴

Индустријализација потрошње довела је директно до индустријализоване штете. Иста величина која је омогућила ширење тржишта отежава обуздавање проблема када се он једном препозна. За почетак исправљања штете биле су потребне деценије регулативе, судских спорова и културних промена. А ни то још није готово.

Опиоиди

Новији пример штетног раста вођеног величином тржишта је епидемија опиоида у Сједињеним Државама. За разлику од пушења, овде није реч о рекреативној навици која је постала нормална, већ о случају у коме је медицински производ злоупотребљен у индустријским размерама.

Слично пушењу, опиоиди постоје већ дуго. Морфијум је изолован почетком 19. века. Лечење бола опиоидима постојало је широм Европе и другде, али тек су у Сједињеним Државама, са њиховом величином тржишта, опиоиди на рецепт толико узели маха и оставили ужасне и дуготрајне последице.

Крајем 1990-их и почетком 2000-их, произвођачи опиоида агресивно су рекламирали аналгетике на рецепт као безбедне и неадиктивне за хронични бол. Кампање лечења бола успешно су представиле опиоиде као нешто што би требало да занима свакога на свету. Али тек је америчко тржиште, са својом величином и могућностима скалирања, омогућило невероватно брз раст усмерен на профит.

Амерички здравствени систем је то дозволио, односно није успео да схвати шта се дешава и да то заустави. Продаја опиоида на рецепт порасла је 4 пута од 1999. до 2010. године. ⁵

Последице су расле сразмерно. Број смртних случајева повезаних са злоупотребом опиоида више се него утростручио од 1999. до 2010. године, а врхунац је достигао 2016.⁶

Образац се опет понавља: подстицаји профита, огромно тржиште, агресивно ширење и закаснела регулатива. Када је зависност постала раширена, промена курса постала је изузетно тешка.

Индустријализација лечења бола постала је индустријализација зависности, а исправљање је и даље у току.

Коцкање као следећа хипериндустријализована експлоатација

Тај потенцијал за експлоатацију у великим размерама, помешан са тим колико смо ми и генерације које долазе уроњени у онлајн свет, разлог је због ког сам дубоко забринут због ширења коцкања и тржишта предвиђања у Сједињеним Државама.

Сједињене Државе имале су однос са коцкањем налик вожњи на ролер-костеру. Од потпуно нормализованог виђења коцкања као још једног порока, до коришћења прихода од лутрије за финансирање јавних радова, па и за покретање универзитета. ⁷ Данас се оно вратило у главни ток као начин зараде заснован на вештини.

Током већег дела 20. века, коцкање у Сједињеним Државама било је углавном регулисано на нивоу савезних држава и углавном му је било забрањено да прелази њихове границе. Било је локализовано и ограничено на начин који је спречавао његово ширење на целу земљу. Поред тога, због закона PASPA из 1992.⁸, спортско клађење било је забрањено на федералном нивоу.

То се променило 2018. године пресудом у случају Murphy vs. NCAA⁹, када је PASPA укинут, а савезним државама дато право да саме одлуче да ли желе да дозволе или забране спортско клађење.

У тих истих отприлике 25 година, од федералне забране до укидања закона о спортском клађењу, технологија се толико развила да рачунар за који вам је 1992. требала цела просторија сада стаје у џеп. Тај исти рачунар вам омогућава да са само неколико кликова приступите готово свом знању које је свет до сада створио. Али вам омогућава и да, са само неколико кликова, баците нешто пара на свој омиљени спортски тим.

Од укидања PASPA, видели смо неколико веома великих играча на пољу спортског клађења. Како оне који сасвим отворено кажу да су компаније за коцкање, као што су DraftKings и FanDuel, тако и оне које се представљају као да нису компаније за коцкање, као што су Polymarket, Kalshi и RobinHood.

Слично компанијама PMI и Purdue, компаније за коцкање су добро опремљене да свој „производ“ сервирају широким масама, кроз маркетиншке кампање вођене подацима и циљане на кориснике, у изразито потрошачком друштву. Ове компаније, али и само тржиште, спремне су за индустријализацију коцкања.

А циљна група је врло јасно дефинисана: углавном млади и углавном мушкарци. ¹⁰ Главни потрошачи су садашњи миленијалци и генерација З, претпостављам зато што су те генерације сада младе, али и зато што су управо оне уроњене у дигитални свет.

У последње време се доста прича о томе како су данашњи млади мушкарци изгубљени и како себе проналазе на различите начине. Један од њих је окретање религији ¹¹, а верујем да ће шири приступ приликама за коцкање бити још један начин на који ће ти млади мушкарци проналазити узбуђење у одсуству смисла. Али то излази из оквира овог текста.

Иако постоје студије које показују да се особе са вишим примањима чешће коцкају ¹², показано је и да особе са нижим примањима, релативно гледано, троше више на коцкање и да их поремећаји везани за коцкање несразмерно више погађају. ¹³ Одатле и изрека „Коцкање је порез на сиромаштво“.

Још један слој проблема са упакованим потрошачким „производом“, какав коцкање покушава да буде, јесте то што наводи „кориснике“ ових онлајн платформи да верују да могу добицима да се извуку из сиромаштва, користећи „вештине“ да предвиде победнике утакмица. Коцкање ће за неке постати пут ка остварењу „америчког сна“. Уз све спорији раст плата и све теже послове без високог образовања, добитак на опклади на недељну утакмицу изгледа као легитиман начин да се изађе из рупе или покрије следећа рата за ауто, а за то није потребна срећа као на лутрији. ¹⁴ Међутим, ово нису такмичења заснована на вештини, ово је игра нулте суме и кућа ће увек победити.

Механике коцкања уграђене су у модерне видео-игре

Оно што све ово чини још горим јесте начин на који су механике коцкања сада прерушене и понуђене кроз модерне видео-игре.

Велика већина популарних онлајн игара за више играча заправо је бесплатна, а профит се остварује продајом козметичких додатака за ликове. То се зове микротрансакције и иако су мале у апсолутним новчаним износима и необавезне, оне су ипак веома ефикасан начин да се заради на бесплатним играма. Међутим, више није довољно само купити козметичке додатке – данас заправо плаћате „кутију с пленом“ која вам омогућава да завртите точак и добијете један од предмета. Предмети су разврстани по реткости и, наравно, ако желите неки редак, морате више да вртите. И на крају, постоје тржишта за предмете, а ретки предмети могу да достигну заиста високе цене.

Функционално, ово пресликава механике коцкања и изазива исте реакције, чак и ако се правно другачије назива.

Деца се практично од малих ногу уче да повезују новац, случај и допамин. До тренутка када почну да раде или добијају џепарац, већ су припремљена да верују да је „добитак“ одржив пут до онога што желе или, још горе, одржив пут до финансијске стабилности.

Тржишта предвиђања су коцкање

Тржишта предвиђања дају људима илузију да могу да искористе своју интелигенцију и стечене информације да предвиде исходе. Оно што ову илузију чини још уверљивијом јесте то што се на тржиштима предвиђања корисници надмећу против других корисника, а не против куће, како је обично случај. Али старо коцкање је било управо то: двојица бацају коцкице и кладе се на исход, а победник носи све. У неком тренутку појавио се трећи лик који је за малу накнаду изнајмљивао коцкице и таблу за бацање, а касније је тај исти лик почео и да поставља правила игре. На вама је било само да се појавите, донесете новац и играте.

Платформе тржишта предвиђања раде управо то: постављају игру (контролишу питања), обезбеђују коцкице и таблу за бацање (платформу) и, на крају, прихватају и нерегулисане криптовалуте као начин плаћања.

Можете да предвиђате, односно, хајде да користимо прави израз – можете да се кладите на све, од следећег председника САД, преко следеће утакмице Knicks-Celtics, па све до следећег победника Евросонга.

По свим дефиницијама и описима, тржишта предвиђања су тржишта коцкања.

Штавише, водеће онлајн кладионице (FanDuel, DraftKings итд.) такође постају тржишта предвиђања¹⁵. Сви су провалили фору.

Геополитичке и економске последице

Овде постоји и шира економска и геополитичка последица – изобличење БДП-а и премештање капитала.

Девизним тржиштима (FX) се замера што не тако занемарљиво доприносе БДП-у иако се ништа не производи. У суштини, у доприносу FX-а БДП-у нема тог П. Девизна тржишта постоје зато што земље морају да тргују стварном робом и услугама. У недостатку глобално договореног новца, девизна тржишта су неопходна да би се омогућила међународна размена робе и услуга.

За разлику од девизних тржишта, која постоје да би подржала стварну трговину, тржишта коцкања су по самом свом устројству економски екстрактивна.

Нема, нити ће га икада бити, тог П у целом расту БДП-а који ће коцкање донети. А 2023. године коцкање је омогућило прерасподелу више од 110 милијарди долара од коцкара ка америчким коцкарницама ¹⁶

Коцкање извлачи новац без производње робе, инфраструктуре или дугорочне вредности.

Новац тече од појединаца ка великим корпорацијама. На крају стварамо нову класу „победника“ који нису изградили ништа осим алата за опорезивање сиромашних и извлачење новца, не дајући заузврат ништа осим потенцијала за зависност.

Поред тога, пошто су нове платформе за коцкање и тржишта предвиђања изграђене око коришћења криптовалута, постоји могућност да велики део тог новца потпуно напусти земљу. Било када компаније за коцкање имају седиште у иностранству, било када су учесници из иностранства.

То значи да мање новца остаје у привреди и да се мање улаже у прављење стварних производа и подршку стварној индустрији.

Имовинска неједнакост се додатно продубљује, док се раст БДП-а додатно изобличује.

Завршне мисли

Омогућавање коцкања путем интернета, уз врло мало ограничења, неминовно ће имати заиста лоше последице по друштво, и културно и економски.

Очигледно је да прекомерно коцкање изазива зависност и да је штетно. И требало би да буде очигледно да је давање неограниченог приступа моћи америчког тржишта, које може да се скалира, оптимизује и турбо-појача ради стварања профита, заиста заиста лоша идеја. Замислите колико горе може бити када, ако то већ нису урадили, ангажују McKinsey да им помогне да буду профитабилнији. ¹⁷

Не могу да предвидим (игра речи је намерна) како ће то изгледати, али се заиста плашим да ће бити прилично ружно.

Референце