Imagine Banana for scale

Imagine @ EPFL Hackathon održan je prošlog vikenda u INN biblioteci na EPFL-u. Pokušao sam da nagovorim nekoliko ljudi da mi se pridruže, ali nisam uspeo. Ili su imali pametnija posla ili su karte bile prosto preskupe, pa sam morao da idem sam i da tim sklopim tamo. To što sam otišao bez tima je zapravo ispalo dobro. Upoznao sam super ljude, radio na projektu o kom pre toga nisam imao pojma, koristio tehnologiju koju sam baš hteo da probam ali nikako da stignem i proveo 24 sata radeći ono što stvarno volim – kodiranje.

Fora sa hakatonima me je oduvek zanimala, ali nikad nisam našao neki sa temom koja bi me baš privukla, pa sam došao na ovaj iako je bilo koja tema bolja nego nikakva. A bez teme je stvarno loše. Kao prvo, mnogi timovi su došli spremni, sa projektima koji su već bili duboko u razvoju, tako da je bilo nefer od starta. To me naravno ne bi sprečilo da i sam dođem (više) spreman, ali hakatoni jednostavno nisu zamišljeni tako. I tim bi bio dobra stvar, ali opet, 24 sata rada sa likovima koje sam tek upoznao bilo je baš zabavno i izazovno na svoj način.

Huga sam upoznao tik pred početak registracije, a Gregorija i Andrea na sesiji za formiranje timova/predstavljanje ideja. Na početku smo imali dva puta. Da radimo nešto što nam je poznato: da napravimo sajt ili veb servis koji bi radio ovo ili ono, neku igricu ili nešto treće, manje ili više zabavno. Ili da radimo nešto o čemu pojma nemamo. Microsoft nam je dao Raspberry Pi 2 uređaje i Azure vaučere koje smo mogli da iskoristimo, pa smo posle kratkog dogovora odlučili da napravimo nešto sa tim. Niko od nas pre toga nije radio sa IoT-om, pa smo skontali da će biti zabavno da krenemo tim putem, a možda čak i nešto naučimo za ta 24 sata.

Ime tima smo smislili spontano, „Bananas for scale”, i trebalo bi da je poznato svim 9gag-ovcima tamo negde. U IoT kompletu smo pored Raspberry Pi 2 dobili LED lampice, senzore temperature, pritiska i svetlosti i gomilu kablova. Posle kratkog brejnstorminga dogovorili smo se da napravimo „robota” koji bi tražio najhladnije mesto u prostoriji. Nismo imali ni motore ni točkove, pa smo kretanje simulirali LED lampicama. Napravili smo sajt sa informacijama o prikupljenim podacima, preko kog si mogao da pokreneš ili zaustaviš robota (bar je takav bio plan). Osmislili smo i VI algoritam koji bi istraživao svet oko sebe (jer ne zna u kojoj su ga sobi pustili) i napravili simulaciju koja pokazuje kako bi to trebalo da radi. Pozdrav za Aleksandra, koji nam je pomogao i terao nas da ideju razradimo detaljnije.

Kao i ceo događaj, i prezentaciju smo napravili zabavnom. Stalno smo se zezali i baš uživali dok smo se takmičili na ovom hakatonu. Zapravo, to i nije bilo takmičenje, bar ne za mene, već jedan čil vikend bez spavanja, sa besplatnom hranom i pićem i gomilom kodiranja i učenja.

Svaka čast MSP Swiss timu na organizaciji ovog događaja. Planiram da dođem opet i odradim još jednu turu, možda sledeći put da se stvarno takmičim, a manje zabavljam ☺

Pozdrav,
Đorđe