Industrijalizovano kockanje imaće geopolitički uticaj

Prateći brzi razvoj onlajn kockanja i tržišta predviđanja u Sjedinjenim Američkim Državama, dosta sam razmišljao o tome kuda sve ovo vodi i došao do prilično pesimističnih očekivanja.

Problem sa dozvoljavanjem i promovisanjem kockanja u velikim razmerama u SAD pogađa više nivoa. Verujem da će to imati stvarni geopolitički uticaj.

Veličina američkog tržišta i „kapitalizam na steroidima“

Tek kada sam počeo da živim u Sjedinjenim Državama, postala mi je očigledna ogromnost američkog tržišta. Toliko je veliko da omogućava nivo ubrzanja koji jednostavno ne postoji nigde drugde.

Ako ovde napravite proizvod, ne morate da dođete do svih. Prodaja samo 10% stanovništva već vam daje pristup desetinama miliona kupaca. A ako ne uspete u jednom kraju zemlje, možete jednostavno da pređete u drugi, pokušate ponovo i prođete bolje. Ta sama veličina omogućava industrijalizaciju, konzumerizam i monetizaciju na steroidima.

Ova veličina utiče na to kako se razvijaju tržište i sistemi koji ga oblikuju, a postoji nekoliko istorijskih primera koji nam pokazuju lošu stranu efekta razmera.

Pušenje

Ljudi su koristili duvan mnogo pre nego što su Sjedinjene Države postojale. Starosedeoci Amerika koristili su ga u ritualima. Evropljani su vekovima pušili lule i cigare. Ali u Sjedinjenim Državama 20. veka pušenje se pretvorilo u nešto sasvim drugo: masovno proizveden, agresivno reklamiran potrošački proizvod.

Brojke pokazuju koliko se brzo ovo proširilo. Džejms Bonsak je 1880. godine izumeo automatsku mašinu za motanje cigareta koja je omogućila masovnu proizvodnju cigareta ¹. Ovaj izum je otvorio tržište duvana, koje je poraslo više od 270 puta, sa potrošnje od 2.5 milijardi cigareta 1900. godine do vrhunca od 680 milijardi 1981. godine. Pošto je oko 30% odraslih bilo aktivnih pušača, to u proseku izlazi na oko kutiju i po dnevno po osobi.²

Zašto se tako brzo proširilo? Američko tržište je bilo, i još uvek je, veliko, jedinstveno, izrazito potrošački orijentisano i slabo regulisano, i to je omogućilo rast.

Agresivno reklamiranje – uključujući preporuke lekara, kampanje sa slavnim ličnostima i ciljani marketing usmeren na žene i mlade – funkcionisalo je zato što je infrastruktura za masovnu distribuciju već postojala.

Zdravstvene posledice usledile su sa zakašnjenjem, ali u ogromnim razmerama. Procenjuje se da je od prvog izveštaja glavnog hirurga SAD 1964. pa do 2014. godine pušenje cigareta prouzrokovalo više od 20 miliona smrti u Sjedinjenim Državama³. Danas je taj broj oko ~0.5 miliona ljudi godišnje⁴

Industrijalizacija potrošnje dovela je direktno do industrijalizovane štete. Ista veličina koja je omogućila širenje tržišta otežava obuzdavanje problema kada se on jednom prepozna. Za početak ispravljanja štete bile su potrebne decenije regulative, sudskih sporova i kulturnih promena. A ni to još nije gotovo.

Opioidi

Noviji primer štetnog rasta vođenog veličinom tržišta je epidemija opioida u Sjedinjenim Državama. Za razliku od pušenja, ovde nije reč o rekreativnoj navici koja je postala normalna, već o slučaju u kome je medicinski proizvod zloupotrebljen u industrijskim razmerama.

Slično pušenju, opioidi postoje već dugo. Morfijum je izolovan početkom 19. veka. Lečenje bola opioidima postojalo je širom Evrope i drugde, ali tek su u Sjedinjenim Državama, sa njihovom veličinom tržišta, opioidi na recept toliko uzeli maha i ostavili užasne i dugotrajne posledice.

Krajem 1990-ih i početkom 2000-ih, proizvođači opioida agresivno su reklamirali analgetike na recept kao bezbedne i neadiktivne za hronični bol. Kampanje lečenja bola uspešno su predstavile opioide kao nešto što bi trebalo da zanima svakoga na svetu. Ali tek je američko tržište, sa svojom veličinom i mogućnostima skaliranja, omogućilo neverovatno brz rast usmeren na profit.

Američki zdravstveni sistem je to dozvolio, odnosno nije uspeo da shvati šta se dešava i da to zaustavi. Prodaja opioida na recept porasla je 4 puta od 1999. do 2010. godine. ⁵

Posledice su rasle srazmerno. Broj smrtnih slučajeva povezanih sa zloupotrebom opioida više se nego utrostručio od 1999. do 2010. godine, a vrhunac je dostigao 2016.⁶

Obrazac se opet ponavlja: podsticaji profita, ogromno tržište, agresivno širenje i zakasnela regulativa. Kada je zavisnost postala raširena, promena kursa postala je izuzetno teška.

Industrijalizacija lečenja bola postala je industrijalizacija zavisnosti, a ispravljanje je i dalje u toku.

Kockanje kao sledeća hiperindustrijalizovana eksploatacija

Taj potencijal za eksploataciju u velikim razmerama, pomešan sa tim koliko smo mi i generacije koje dolaze uronjeni u onlajn svet, razlog je zbog kog sam duboko zabrinut zbog širenja kockanja i tržišta predviđanja u Sjedinjenim Državama.

Sjedinjene Države imale su odnos sa kockanjem nalik vožnji na roler-kosteru. Od potpuno normalizovanog viđenja kockanja kao još jednog poroka, do korišćenja prihoda od lutrije za finansiranje javnih radova, pa i za pokretanje univerziteta. ⁷ Danas se ono vratilo u glavni tok kao način zarade zasnovan na veštini.

Tokom većeg dela 20. veka, kockanje u Sjedinjenim Državama bilo je uglavnom regulisano na nivou saveznih država i uglavnom mu je bilo zabranjeno da prelazi njihove granice. Bilo je lokalizovano i ograničeno na način koji je sprečavao njegovo širenje na celu zemlju. Pored toga, zbog zakona PASPA iz 1992.⁸, sportsko klađenje bilo je zabranjeno na federalnom nivou.

To se promenilo 2018. godine presudom u slučaju Murphy vs. NCAA⁹, kada je PASPA ukinut, a saveznim državama dato pravo da same odluče da li žele da dozvole ili zabrane sportsko klađenje.

U tih istih otprilike 25 godina, od federalne zabrane do ukidanja zakona o sportskom klađenju, tehnologija se toliko razvila da računar za koji vam je 1992. trebala cela prostorija sada staje u džep. Taj isti računar vam omogućava da sa samo nekoliko klikova pristupite gotovo svom znanju koje je svet do sada stvorio. Ali vam omogućava i da, sa samo nekoliko klikova, bacite nešto para na svoj omiljeni sportski tim.

Od ukidanja PASPA, videli smo nekoliko veoma velikih igrača na polju sportskog klađenja. Kako one koji sasvim otvoreno kažu da su kompanije za kockanje, kao što su DraftKings i FanDuel, tako i one koje se predstavljaju kao da nisu kompanije za kockanje, kao što su Polymarket, Kalshi i RobinHood.

Slično kompanijama PMI i Purdue, kompanije za kockanje su dobro opremljene da svoj „proizvod“ serviraju širokim masama, kroz marketinške kampanje vođene podacima i ciljane na korisnike, u izrazito potrošačkom društvu. Ove kompanije, ali i samo tržište, spremne su za industrijalizaciju kockanja.

A ciljna grupa je vrlo jasno definisana: uglavnom mladi i uglavnom muškarci. ¹⁰ Glavni potrošači su sadašnji milenijalci i generacija Z, pretpostavljam zato što su te generacije sada mlade, ali i zato što su upravo one uronjene u digitalni svet.

U poslednje vreme se dosta priča o tome kako su današnji mladi muškarci izgubljeni i kako sebe pronalaze na različite načine. Jedan od njih je okretanje religiji ¹¹, a verujem da će širi pristup prilikama za kockanje biti još jedan način na koji će ti mladi muškarci pronalaziti uzbuđenje u odsustvu smisla. Ali to izlazi iz okvira ovog teksta.

Iako postoje studije koje pokazuju da se osobe sa višim primanjima češće kockaju ¹², pokazano je i da osobe sa nižim primanjima, relativno gledano, troše više na kockanje i da ih poremećaji vezani za kockanje nesrazmerno više pogađaju. ¹³ Odatle i izreka „Kockanje je porez na siromaštvo“.

Još jedan sloj problema sa upakovanim potrošačkim „proizvodom“, kakav kockanje pokušava da bude, jeste to što navodi „korisnike“ ovih onlajn platformi da veruju da mogu dobicima da se izvuku iz siromaštva, koristeći „veštine“ da predvide pobednike utakmica. Kockanje će za neke postati put ka ostvarenju „američkog sna“. Uz sve sporiji rast plata i sve teže poslove bez visokog obrazovanja, dobitak na opkladi na nedeljnu utakmicu izgleda kao legitiman način da se izađe iz rupe ili pokrije sledeća rata za auto, a za to nije potrebna sreća kao na lutriji. ¹⁴ Međutim, ovo nisu takmičenja zasnovana na veštini, ovo je igra nulte sume i kuća će uvek pobediti.

Mehanike kockanja ugrađene su u moderne video-igre

Ono što sve ovo čini još gorim jeste način na koji su mehanike kockanja sada prerušene i ponuđene kroz moderne video-igre.

Velika većina popularnih onlajn igara za više igrača zapravo je besplatna, a profit se ostvaruje prodajom kozmetičkih dodataka za likove. To se zove mikrotransakcije i iako su male u apsolutnim novčanim iznosima i neobavezne, one su ipak veoma efikasan način da se zaradi na besplatnim igrama. Međutim, više nije dovoljno samo kupiti kozmetičke dodatke – danas zapravo plaćate „kutiju s plenom“ koja vam omogućava da zavrtite točak i dobijete jedan od predmeta. Predmeti su razvrstani po retkosti i, naravno, ako želite neki redak, morate više da vrtite. I na kraju, postoje tržišta za predmete, a retki predmeti mogu da dostignu zaista visoke cene.

Funkcionalno, ovo preslikava mehanike kockanja i izaziva iste reakcije, čak i ako se pravno drugačije naziva.

Deca se praktično od malih nogu uče da povezuju novac, slučaj i dopamin. Do trenutka kada počnu da rade ili dobijaju džeparac, već su pripremljena da veruju da je „dobitak“ održiv put do onoga što žele ili, još gore, održiv put do finansijske stabilnosti.

Tržišta predviđanja su kockanje

Tržišta predviđanja daju ljudima iluziju da mogu da iskoriste svoju inteligenciju i stečene informacije da predvide ishode. Ono što ovu iluziju čini još uverljivijom jeste to što se na tržištima predviđanja korisnici nadmeću protiv drugih korisnika, a ne protiv kuće, kako je obično slučaj. Ali staro kockanje je bilo upravo to: dvojica bacaju kockice i klade se na ishod, a pobednik nosi sve. U nekom trenutku pojavio se treći lik koji je za malu naknadu iznajmljivao kockice i tablu za bacanje, a kasnije je taj isti lik počeo i da postavlja pravila igre. Na vama je bilo samo da se pojavite, donesete novac i igrate.

Platforme tržišta predviđanja rade upravo to: postavljaju igru (kontrolišu pitanja), obezbeđuju kockice i tablu za bacanje (platformu) i, na kraju, prihvataju i neregulisane kriptovalute kao način plaćanja.

Možete da predviđate, odnosno, hajde da koristimo pravi izraz – možete da se kladite na sve, od sledećeg predsednika SAD, preko sledeće utakmice Knicks-Celtics, pa sve do sledećeg pobednika Evrosonga.

Po svim definicijama i opisima, tržišta predviđanja su tržišta kockanja.

Štaviše, vodeće onlajn kladionice (FanDuel, DraftKings itd.) takođe postaju tržišta predviđanja¹⁵. Svi su provalili foru.

Geopolitičke i ekonomske posledice

Ovde postoji i šira ekonomska i geopolitička posledica – izobličenje BDP-a i premeštanje kapitala.

Deviznim tržištima (FX) se zamera što ne tako zanemarljivo doprinose BDP-u iako se ništa ne proizvodi. U suštini, u doprinosu FX-a BDP-u nema tog P. Devizna tržišta postoje zato što zemlje moraju da trguju stvarnom robom i uslugama. U nedostatku globalno dogovorenog novca, devizna tržišta su neophodna da bi se omogućila međunarodna razmena robe i usluga.

Za razliku od deviznih tržišta, koja postoje da bi podržala stvarnu trgovinu, tržišta kockanja su po samom svom ustrojstvu ekonomski ekstraktivna.

Nema, niti će ga ikada biti, tog P u celom rastu BDP-a koji će kockanje doneti. A 2023. godine kockanje je omogućilo preraspodelu više od 110 milijardi dolara od kockara ka američkim kockarnicama ¹⁶

Kockanje izvlači novac bez proizvodnje robe, infrastrukture ili dugoročne vrednosti.

Novac teče od pojedinaca ka velikim korporacijama. Na kraju stvaramo novu klasu „pobednika“ koji nisu izgradili ništa osim alata za oporezivanje siromašnih i izvlačenje novca, ne dajući zauzvrat ništa osim potencijala za zavisnost.

Pored toga, pošto su nove platforme za kockanje i tržišta predviđanja izgrađene oko korišćenja kriptovaluta, postoji mogućnost da veliki deo tog novca potpuno napusti zemlju. Bilo kada kompanije za kockanje imaju sedište u inostranstvu, bilo kada su učesnici iz inostranstva.

To znači da manje novca ostaje u privredi i da se manje ulaže u pravljenje stvarnih proizvoda i podršku stvarnoj industriji.

Imovinska nejednakost se dodatno produbljuje, dok se rast BDP-a dodatno izobličuje.

Završne misli

Omogućavanje kockanja putem interneta, uz vrlo malo ograničenja, neminovno će imati zaista loše posledice po društvo, i kulturno i ekonomski.

Očigledno je da prekomerno kockanje izaziva zavisnost i da je štetno. I trebalo bi da bude očigledno da je davanje neograničenog pristupa moći američkog tržišta, koje može da se skalira, optimizuje i turbo-pojača radi stvaranja profita, zaista zaista loša ideja. Zamislite koliko gore može biti kada, ako to već nisu uradili, angažuju McKinsey da im pomogne da budu profitabilniji. ¹⁷

Ne mogu da predvidim (igra reči je namerna) kako će to izgledati, ali se zaista plašim da će biti prilično ružno.

Reference