Да ли смо безбедни на интернету и шта то уопште значи интернет безбедност за обичног човека?

Не тако давном одлуком Едварда Сноудена да разоткрије пројекат ПРИЗМА америчке националне безбедносне агенције НСА, свет је био на кракто уздрман. Нажалост не довољно дуго да би се ишта променило али опет, од нечег се мора кренути па се сваки корак рачуна а овај је био баш велик.

Као што се види у самом лого знаку агенције НСА, они посматрају. Посматрају све редом и скупљају информације свих типова и са свих страна како би боље обезбедили своје суграђане, становнике Сједињених америчких држава. Они то раде од вајкада и увек је то било сасвим у реду јер су имали племенит и хуман циљ : спречити терористе да нападну САД и тако заштити народ. Широком распрострањеношћу интернета посао им је постао још лакши. Експанзијом друштвених мрежа, посао је постао још лакши. После 9. септембра 2011. руке су им постале још разрешеније а проблем је настао онда кад су почели да узимају мало више информација него што је било потебно и, што је још битније, морално а направили су пропуст да запосле некога ко ипак има мало морала и осећаја и још му дали неку одговорну и утицајну улогу у целој причи. Колико су бринули да их неко не угрози споља, заборавише да прочешљају мало изнутра.

Елем, свет, обичан народ широм света, се мало зачудио, изненадио, увредио, шта год. Тај дан су сви читали разне изјаве и вести, причали о томе по мало, претраживали Едвардово име по интернету да би већ наредног дана претраживали име његове бивше девојке и њеног блога где се сликала гола. Шта ћеш, људи воле порнографију, поготово кад је нека позната личност у питању. Дакле, колико је имало ефекта имало је, неће проћи пуно док се не заборави то, као и за Викиликс што су сви заборавили а они нису ни четврт докумената објавили. На мене је ипак оставило довољно утиска да се запитам шта то стварно за мене, становника Србије, студента, особу која свакодневно користи интернет и разне интернет сервисе, шта то значи за мене и мени сличне?

Шта је приватност? Да ли је то твоје право да у просторијама свог стана радиш шта хоћеш и да не мораш да бринеш да ли ће неко да те види? Да ли је то осећај сигурности да знаш да твоје тајне које чуваш само за себе и још пар одабраних неће отићи даље од оквира којима мислиш да си их ограничио? Да ли је то право на твој мир  и твоје време које нико не може да ти упропасти или одузме? Е па за мене јесте, и сигуран сам да се гледе тога ништа није променило. Што се тиче приватности на интернету, она не постоји и онај који то још није схватио у гадној је заблуди. На крају крајева, људима су отварали писма, прислушкивали прво стабилне па после и мобилне телефоне и на тај начин скупљали информације које су хтели, зашто би сад престали кад је све постало лакше? А то што им је лакше, то смо само ми омогућили. Ми смо пристали на све услове коришћења интернет сервиса и тамо лепо пише, у овом или оном облику, да они информације о нама могу да користе ако нађу за потребно и за сходно. Дакле, они узимају информације које им ја дајем, шта ја имам онда да се буним? То што нисам прочитао услове коришћења њима још више одговара да докажу да нису урадили ништа лоше.

Да ли то мене треба да брине? Па не бих рекао. Ако ја нешто одлучим да поделим на некој од друштвених мрежа, ја сам то хтео да објавим па не видим зашто би ми сметало да то виде, па чак и скупе, неки леви људи који брину да ли сам терориста или не. Што се тиче електронске поште, уколико будем сматрао да је сервис који користим лош и да су услови коришћења лоши, увек могу да пређем на неки други. Велик је интернет и конкуренције увек има. А тренутно ми и не смета што добијам персонализоване рекламе, ионако им посвећујем пажње колико и Суљи Величанственом на свим нашим националним каналима.

На крају бих само истакао да је ово што се догодило јако добра ствар и надам се да ће се нешто поводом тога и променити, иако сумњам у то, а до тад, као што се понашам нормално на улици тако се понашам нормално и на интернету. Будеш свој, накривиш шешир и боле те бриге. Осим ако планираш неки куршлус, онда мораш да се цимаш и пазиш.