Da li smo bezbedni na internetu i šta to uopšte znači internet bezbednost za običnog čoveka?

Ne tako davnom odlukom Edvarda Snoudena da razotkrije projekat PRIZMA američke nacionalne bezbednosne agencije NSA, svet je bio na krakto uzdrman. Nažalost ne dovoljno dugo da bi se išta promenilo ali opet, od nečeg se mora krenuti pa se svaki korak računa a ovaj je bio baš velik.

Kao što se vidi u samom logo znaku agencije NSA, oni posmatraju. Posmatraju sve redom i skupljaju informacije svih tipova i sa svih strana kako bi bolje obezbedili svoje sugrađane, stanovnike Sjedinjenih američkih država. Oni to rade od vajkada i uvek je to bilo sasvim u redu jer su imali plemenit i human cilj : sprečiti teroriste da napadnu SAD i tako zaštiti narod. Širokom rasprostranjenošću interneta posao im je postao još lakši. Ekspanzijom društvenih mreža, posao je postao još lakši. Posle 9. septembra 2011. ruke su im postale još razrešenije a problem je nastao onda kad su počeli da uzimaju malo više informacija nego što je bilo potebno i, što je još bitnije, moralno a napravili su propust da zaposle nekoga ko ipak ima malo morala i osećaja i još mu dali neku odgovornu i uticajnu ulogu u celoj priči. Koliko su brinuli da ih neko ne ugrozi spolja, zaboraviše da pročešljaju malo iznutra.

Elem, svet, običan narod širom sveta, se malo začudio, iznenadio, uvredio, šta god. Taj dan su svi čitali razne izjave i vesti, pričali o tome po malo, pretraživali Edvardovo ime po internetu da bi već narednog dana pretraživali ime njegove bivše devojke i njenog bloga gde se slikala gola. Šta ćeš, ljudi vole pornografiju, pogotovo kad je neka poznata ličnost u pitanju. Dakle, koliko je imalo efekta imalo je, neće proći puno dok se ne zaboravi to, kao i za Vikiliks što su svi zaboravili a oni nisu ni četvrt dokumenata objavili. Na mene je ipak ostavilo dovoljno utiska da se zapitam šta to stvarno za mene, stanovnika Srbije, studenta, osobu koja svakodnevno koristi internet i razne internet servise, šta to znači za mene i meni slične?

Šta je privatnost? Da li je to tvoje pravo da u prostorijama svog stana radiš šta hoćeš i da ne moraš da brineš da li će neko da te vidi? Da li je to osećaj sigurnosti da znaš da tvoje tajne koje čuvaš samo za sebe i još par odabranih neće otići dalje od okvira kojima misliš da si ih ograničio? Da li je to pravo na tvoj mir  i tvoje vreme koje niko ne može da ti upropasti ili oduzme? E pa za mene jeste, i siguran sam da se glede toga ništa nije promenilo. Što se tiče privatnosti na internetu, ona ne postoji i onaj koji to još nije shvatio u gadnoj je zabludi. Na kraju krajeva, ljudima su otvarali pisma, prisluškivali prvo stabilne pa posle i mobilne telefone i na taj način skupljali informacije koje su hteli, zašto bi sad prestali kad je sve postalo lakše? A to što im je lakše, to smo samo mi omogućili. Mi smo pristali na sve uslove korišćenja internet servisa i tamo lepo piše, u ovom ili onom obliku, da oni informacije o nama mogu da koriste ako nađu za potrebno i za shodno. Dakle, oni uzimaju informacije koje im ja dajem, šta ja imam onda da se bunim? To što nisam pročitao uslove korišćenja njima još više odgovara da dokažu da nisu uradili ništa loše.

Da li to mene treba da brine? Pa ne bih rekao. Ako ja nešto odlučim da podelim na nekoj od društvenih mreža, ja sam to hteo da objavim pa ne vidim zašto bi mi smetalo da to vide, pa čak i skupe, neki levi ljudi koji brinu da li sam terorista ili ne. Što se tiče elektronske pošte, ukoliko budem smatrao da je servis koji koristim loš i da su uslovi korišćenja loši, uvek mogu da pređem na neki drugi. Velik je internet i konkurencije uvek ima. A trenutno mi i ne smeta što dobijam personalizovane reklame, ionako im posvećujem pažnje koliko i Sulji Veličanstvenom na svim našim nacionalnim kanalima.

Na kraju bih samo istakao da je ovo što se dogodilo jako dobra stvar i nadam se da će se nešto povodom toga i promeniti, iako sumnjam u to, a do tad, kao što se ponašam normalno na ulici tako se ponašam normalno i na internetu. Budeš svoj, nakriviš šešir i bole te brige. Osim ako planiraš neki kuršlus, onda moraš da se cimaš i paziš.